Kašalj je prvenstveno odbrambeni refleks, odnosno način kojim organizam čisti disajne puteve. Kašljem se disajni putevi (disajne cevi-bronhije) oslobađaju čestica prašine, polena, bakterija, virusa ili drugih nadražajnih supstanci i sekreta, koji produkuje sluznica. Kašalj je često i simptom bolesti, pre svega disajnih puteva.

Najčešci uzrok kašlja su virusne infekcije disajnih puteva. Deca mogu imati virusne infekcije praćene kašljem 6 do 8 puta godišnje.

Sve veći problem predstavljaju i alergeni (polen), posebno u periodu od aprila do oktobra.

Čad, prašina, izduvni gasovi su razlog za kašalj u gradskim naseljima.

Pušenje u sredini u kojoj boravi dete vrlo nepovoljno deluje na disajne puteve.

Kašalj je prisutan i kod astme, koja nastaje kao posledica dejstva više faktora.

Bakterijske infekcije, na koje ukazuje pojava povišene telesne temperature mogu biti uzrok kašlja.

Takozvano postnazalno slivanje kod dece sa uvećanim adenoidnim vegetacijama („trećim krajnikom“), upalom sluznice nosa, sinusa, često izaziva kašalj.

Kašalj koji se javlja posle uzimanja obroka pobuđuje sumnju na postojanje gastroezofagusnog refluksa ili hijatus hernije. Većina uzroka kašlja kod dece su bezazleni. Izuzetak je kašalj kod odojčeta mladeg od šest meseci, jer može biti znak upale pluća.

Kod svakog upornog i jakog kašlja, posebno ako postoji podatak o iznenadnom napadu kašlja pri grickanju kikirikija, “smokija“, bombona, treba iskljuciti mogućnost aspiracije (uvlačenja delića hrane ili igračaka u male disajne puteve). Zbog opasnosti od moguće aspiracije stranih tela, deci mlađoj od tri godine ne treba davati kikiriki, tvrde bombone, žvake. Sa odeće mlade dece skinuti sitnu dugmad, ukrasne perlice, sitne delove sa igračaka, sve što deca mogu stavljati u usta. Ne stavljati bebama ogrlice i narukvice od sitnih perli (ili ogrlice od kuglica cilibara - „protiv grčeva“) zbog opasnosti od udisanja tih sitnih delova.

Retko uzrok kašlja može biti psihogen.

Kašalj može zvučati “kao lavež psa“, što se čuje kod otoka glasnih žica (laringitisa). “Metalni“ zvuk se javlja kada je oboljenje lokalizovano u dušniku. Postojanje „sviranja“ (wheezinga) uz kašalj, karakteristično je za astmu. Suv, nadražajni kašalj, čuje se u alergijskim bolestima disajnih puteva, posebno u zagadenom okruženju (pušenje!). Grub kašalj sa iskašljavanjem se javlja kod upale nosa, sinusa, ždrela.

Najveći broj dece ima akutni kašalj, koji traje oko 7 dana. U toku dana dete može imati oko desetak „napada“ kašlja. Ako se dete dobro oseća, nema povišenu temperaturu, nije malaksalo, dobro uzima obroke, treba ga stimulisati da se dobro iskašlje. Mlađu decu podstćci lupkanjem po leđima dok ga držite u naručju, ili dok leži preko krila sa glavom nadole ili trljanjem kože grudnog koša. Sa detetom u naručju se možete igrati- prevrćite se po podu; napravite valjak od ćebeta po kome ga možete “kotrljati“ dok leži na njemu potrbuške. Dete ce se zabaviti, smejati, što ce pomoći pokretanje i eliminaciju sekreta. Starije dete naučite da se osloni šakama o kolena, ivicu kade, lavaboa, da zagrli jastuk, duboko udahne, zadrži kratko dah i zatim snažno iskašljava. Kašalj često izaziva bol u grudima (usled nadražaja dušnika) i trbuhu (zbog mišićnih kontrakcija pri kašlju). I skoro uvek je prisutan poremećaj sna. Najveće teškoće imaju sasvim mala deca, kojima kašalj otežava i san i hranjenje. Oni ne znaju da iskašlju (odnosno izbace sekret, koji se kašljem pokrene). Vrlo često ga gutaju, što proizvodi povraćanje. To obično budu velike količine sluzi, i mada roditeljima to izgleda dramatično, detetu nakon toga bude znatno lakše. Pošto deca gutaju sekret, u stolici se mogu naći veće količine sluzi.