Rane povrede mozga mogu nastati usled povreda mozga tokom trudnoće (prenatalni uzroci), tokom porođaja (tada govorimo o perinatalnim uzrocima) ili posle rođenja deteta do 6 meseci starosti (postnatalno uzrokovani rani poremećaji i povrede). Zbog oštećenja mozga nastaju različiti poremećaji praćeni umanjenjem opštih intelektualnih sposobnosti, čulnim i govornim poremećajima. I pored veoma složene problematike koja prati rane povrede glave, u ovom članku mi ćemo se isključivo baviti razvojem govora i mogućim problemima koji se mogu pojaviti kod ove grupe dece.Ispitivanja razvoja govora kod dece sa ranim povredama mozga pokazuju da ova deca imaju izrazito zaostajanje u pojavi govora bez obzira na stranu lezije. Većina dece ne uspeva da progovori do dve i po pa čak i tri godine. Nalazi ukazuju i na to da je njihova neverbalna komunikacija veoma siromašna, odnosno da retko koriste gestove. Da podsetimo čitaoce da prosečna deca koja nemaju probleme razvoja veoma mnogo koriste gestove u periodu pre pojave i u vreme nastajanja govora, a naročiti gestove pokazivanja prstom. Ovi gestovi su neophodni u dečjem razvoju jezika, jer im veoma pomažu pri usvajanju prvih reči i prvih iskaza.

Deca sa ranom povredom desne hemisfere (do 6 meseci života) pokazuju značajno slabije razumevanje govora i veoma retko koriste gestove. Da bi gest ili reč mogli dobiti značenje, potrebno je da dete obradi i integriše informacije iz različitih izvora. Izgleda da su integrativni procesi desne hemisfere dominantni u procesu razumevanja reči i stvaranja gestova u periodu od 10-17 meseci. Zato su deca sa desnohemisfernim lezijama u ovom periodu u naročito nepovoljnom položaju.

Kod dece sa ranom povredom leve hemisfere je utvrđeno zaostajanje u razvoju govora, ali nije nadeno zaostajanje u razvoju razumevanja reči i u razvoju neverbalne komunikacije, već je utvrđeno izrazito zaostajanje u pojavi prvih reči, rečenica i u razvoju gramatike. Ukoliko se roditelji ne jave za stručnu pomoć, onda su ova deca osudena na komuniciranje gestovima i pojedinačnim rečima, jer imaju problem spajanja reči u šire iskaze. Naime, procesi učenja izgovora su izrazito različiti od procesa razumevanja verbalnih poruka. U toku produkcije govora (izgovora), deca treba da konvertuju percipirane zvučne obrasce u govorni autput i u tom periodu funkcija leve hemisfere je od kritičnog značaja.

Na osnovu dosadašnjih teorijskih znanja i praktičnog iskustva možemo reći da deca sa ranim povredama mozga u najvećem broju slučajeva uz adekvatnu stručnu pomoć mogu da prevazidu probleme razvoja govora. Pri tome, roditelji treba da imaju na umu da je adekvatna stručna pomoć logopeda i psihologa neophodna i da ona mora biti uvremenjena. Naime, ima roditelja koji se zavaravaju da je sa njihovim detetom sve u redu i da ne treba da traže pomoć. Problem se neće rešiti vremenom. Može samo da se dogodi da zakasne, jer pomoć u drugoj godini detetovog života rezultira mnogo većim uspehom nego pomoć četvorogodišnjem detetu.

Dr sci Jasmina Vuksanović, logoped
Telefon: 063/87 64 183