Enci Menci

Lepa reč je negovana još u doba neolita, kraj logorske vatre, dok se meso peklo i razgovaralo o sutrašnjem lovu. Na kraju krajeva, neolitski čovek je kraj te vatre stvorio i grčke mitove. Ovo potvrđuje i govornička veština Indijanaca, crvenokožaca, koji su de facto živeli u mladem kamenom dobu (kamena sekira, kameni vršak strele).

Upala srednjeg uha u odojčeta i malog deteta se zbog anatomske specifičnosti i nezrelosti celog organizma znatno razlikuje od upale uha kod odrasle osobe. Srednje uho je šupljina u kojoj se nalaze slušne kosti sa pripadajućim mišicima, tetivama važnim za prenos zvukova i normalno u njemu postoji vazduh koji dolazi iz gornjeg dela grla preko Eustahijeve tube.

Kašalj je prvenstveno odbrambeni refleks, odnosno način kojim organizam čisti disajne puteve. Kašljem se disajni putevi (disajne cevi-bronhije) oslobađaju čestica prašine, polena, bakterija, virusa ili drugih nadražajnih supstanci i sekreta, koji produkuje sluznica.

Rane povrede mozga mogu nastati usled povreda mozga tokom trudnoće (prenatalni uzroci), tokom porođaja (tada govorimo o perinatalnim uzrocima) ili posle rođenja deteta do 6 meseci starosti (postnatalno uzrokovani rani poremećaji i povrede). Zbog oštećenja mozga nastaju različiti poremećaji praćeni umanjenjem opštih intelektualnih sposobnosti, čulnim i govornim poremećajima.

Jezik je najvažnije sredstvo postojanja u socijalnoj sredini. Pomoću jezika svakodnevno izražavamo svoje potrebe, osećanja, nade, želje…Veliki deo našeg suda o nekoj osobi zasnivamo na tome šta nam ona saopštava i kako nam to saopštava.

Ukoliko Vaše dete ne može da izgovori pojedine reči, ukoliko okleva, ili ponavlja određene slogove, reči ili fraze, onda ono verovatno ima problem mucanja. Međutim, ono može samo prolaziti kroz period disfluentnog govora, koji se kod neke dece pojavi a potom iščezava. Studije pokazuju da 80% dece prode kroz period disfluentnog govora u toku razvoja jezika.

Rođenje deteta je divan događaj, ali u svakom slučaju i jedinstven prirodni događaj. Ovo je priča o “pozitivnom stresu“, jednom lepom izazovu prirode i za majku i za dete.

I… vaše dete već ima nekoliko godinica, malo više od tri, ide sa tatom u prodavnicu, sa bakom u park, sa dedom u šetnju, i vi možete malo da odahnete i da “otrčite” kod frizera ili osušite lak na noktima. Počinjete da razmišljate o poslu, možda kraičkom srca svoga i da negde sa mužem odete, SAMO VAS DVOJE, SAMI, SAMO NA DAN ILI DVA.

“Jao, opet me je ujela! Ne znam šta više da radim! Nema mleka, nema “ništa”, a ona vuče i grize”. Mleko nije samo smeša belančevina, masti, ugljenih hidrata, vode, vitamina, antitela… Da li stvarno nema “ničega” u tim maminim grudima? Nema mleka, ali ima mirisa, topline, sigurnosti, nežnosti, lepote, blagostanja!

Dolazak bebe na svet rađa razna pitanja. Prvo: kog je pola? Na koga liči? Pa onda, kao najvažnije, koje ime dati detetu? Kad sve to razrešite, onda počinje: šta sad treba da radi mama, a šta tata? Kada i koliko tata treba da se uključuje u negu i vaspitanje deteta? Šta ćemo da radimo sa babama i dedama?