Fizička Aktivnost – za Fizičko, Mentalno, Emocionalno i Socijalno Zdravlje Deteta

Rano detinjstvo je period intenzivnog fizičkog i kognitivnog rasta i razvoja. Fiziči aktivna deca su zdrava, srećna, i bolje spavaju.

Fizička neaktivnost prepoznata je kao vodeći faktor rizika za obolevanje i umiranje od hroničnih nezaraznih bolesti i faktor koji doprinosi nastanku prekomerne težine i gojaznosti.

Bavljenje fizičkim aktivnostima doprinosi dobrom zdravlju deteta, i to ne samo fizičkom, već i mentalnom, emocionalnom i socijalnom.

  • Pomaže održavanju telesne težine i zdravlja
  • Doprinosi razvoju mišića i kostiju
  • Doprinosi razvoju mozga i poboljšava učenje
  • Podstiče koordinaciju pokreta
  • Poboljšava kvalitet sna
  • Doprinosi građenju odnosa i razvijanju socijalnih veština

Dok se kreće, dete vežba i unapređuje svoje motorne veštine. Ovladavnje motornim veštinama pruža detetu radost i osećaj uspeha. Kada su zajedno angažovana u nekoj fizičkoj aktivnosti, deca uče kako da osmisle zabavne zajedničke igre. Fizička aktivnost tokom detinjstva utiče na celokupno zdravlje i dobrobit deteta i predviđa da će osoba biti fizički aktivna i u odraslom dobu.

Za dete je prirodno da se kreće, igra i bude aktivno. Deca su najaktivnija dok se igraju sa drugom decom. Deca uče kroz aktivnosti: dok istražuju, eksperimentišu, putem pokušaja i pogreški. Zato dugi periodi mirnog sedenja nisu prirodni za dete.

Vrste i intenzitet fizičke aktivnosti

Da bi mogli da planiramo i usmeravamo fizičku aktivnost svoje dece važno je da razumemo kako naše telo funkcioniše i kako i koliko energije troši za različite aktivnosti. Dok mirujemo naše telo troši određenu količinu energije koja je potrebna za odvijanje osnovnih (bazalnih) metabolički potreba organizma.

Fizička aktivnost je svaka aktivnost koja troši više energije nego tokom mirovanja tela. Lagana fizička aktivnost je ona pri kojoj telo troši 1,5 do 4 puta više energije nego u mirovanju; za malu decu to mogu biti šetnja, kupanje i druge aktivnosti tokom kojih se dete ne zadiše niti zagreje. Umerena fizička aktivnost troši 4-7 a intenzivna preko 7 puta više energije nego u mirovanju.

Sedenje ispred ekrana je vreme koje se pasivno provodi u zabavi ispred ekrane televizora, kompjutera, mobilnih uređaja. Ovde nisu uključene igre gde je potrebna fizička aktivnost i kretanje. Tokom ovakvog “sedećeg” /sedentarnog ponašanja naše telo troši samo malo više energije nego kad uopšte nismo aktivni (do 1,5 puta nego pri potpunom mirovanju). Za decu to je vreme koje provode u kolicima, visokim stolicama, sigurnosnim sedištima u kolima ili u nosiljkama na leđima roditelja. Uključuje i vreme dok dete sedi mirno dok mu roditelj čita.

Zdrave životne navike

Rano detinjstvo je period tokom koga se formiraju i zdrave životne navike. Ovo je prilika za promenu stila života i usvajanje zdravih životnih navika cele porodice!Navike koje se formiraju u ranom detinjstvu mogu da utiču na fizičku aktivnost tokom celog života. Aktivna igra, kao i prilika za organizovanu ili spontanu fizičku aktivnost doprinose razvoju motorne spretnosti, istraživanju i upoznavanju okruženja, što je takođe važno za sveukupni razvoj deteta.

Dete uči oponašajući odrasle. Fizička aktivnost, boravak van kuće i zajedničke porodične aktivnosti doprinose da dete fizičku aktivnost usvoji kao deo svoje dnevne rutine.

Izađite iz kuće, osmislite što više različitih aktivnosti sa detetom, prilagođene uzrastu deteta i godišnjem dobu. Setite se igara kojih ste se igrali kao dete. Važno je da kuća bude čista i uredna, veš opran i ispeglan, ručak spremljen. Ali možda je od svega važnije da izađete sa detetom i grate se u snegu, vozite bicikl pored reke ili se jednostavno igrate sa loptom na obližnjoj livadi. Obucite detetu laganu odeću i obuću u kojoj može slobodno da se kreće (i prlja).

Tokom igre vodite računa o bezbednosti deteta, ali pokušajte da mu ne namećete previše ograničenja i da ga ne sputavate zbog svog straha da se može povrediti. Dete može postati plašljivo i nesigurno u svoje fizičke sposobnosti, a to zapravo povećava rizik da se povredi.

Kada ste u kući, ugasite televizor, pustite muziku koju volite i plešite sa detetom, osmislite igre koje angažuju i maštu i telo, učite dete da postoje različiti načini da se zabavi i provede prijatno vreme sa porodicom i prijateljim.

Sve ovo ima neprocenjiv značaj za zdravo odrastanje, a može doprineti i da vaše dete ne izraste u tinejdžera koji sve svoje vreme provodi u zamračenoj sobi, ispred ekrana kompjutere ili televizora.

Podsećamo vas na različite fizičke aktivnosti pogodne za decu:

  • Skakanje
  • Penjanje
  • Igre na igralištu
  • Igre dobacivanja
  • Preskakanje konopca
  • Ples
  • igre sa loptom i rekvizitima
  • Igre vodom, peskom, zemljom
  • Igre napolju
  • Puzanje
  • Plivanje
  • Šetnja
  • Vožnja trotineta
  • Vožnja bicikla
  • Organizovani sportići za decu

PRIM. DR OLGA STANOJLOVIĆ
pedijatar

U saradnji sa: Trudnoća i Zdravlje