To je akutna, zarazna bolest dece, adolescenasta i mladih ljudi. Nazivamo je i bolest poljupca, jer se može preneti poljupcem, bližim dodirom, kapljičnim putem, uvek sa čoveka na čoveka. Uzročnik je Epštajn- Barov virus.

U siromašnim sredinama česta je infekcija male dece koja može proći i nezapaženo, sa ne karakteristicnim simptomima. Prava slika bolesti se viđa u vece dece. Ova bolest nije tako zarazna , ali virus može ostati dugo u telu u jednoj vrsti limfocita (belih krvnih zrnaca) i izlučivati se pljuvačkom. On se razmnožava u ćelijama usne duplje, a dalje se može preneti krvlju u limfni sistem jetre, slezine i limfnih čvorova, gde se dalje razmnožava i uvećava ove organe.

Inkubacija može potrajati i od 30 do 50 dana. Bolest počinje malaksalošću, povišenom temperaturom koja može biti znatno visoka, grloboljom. Vrlo brzo se uočavaju karakteristični znaci mononukleoze: uvećane limfne žlezde, uvećana jetra i slezina. Na vratu uvećane žlezde mogu stvarati pakete, ali ne strastaju, čvrste su, nisu mnogo bolne i koža iznad njih je normalne boje. Uvećanje limfnih žlezda u stomaku, disajnim putevima može dati simptome od strane ovih sistema. Mogu biti uvećane limfne žlezde i u preponama, pazuhu koje su neosetljive na dodir.

U grlu nalazimo prljave naslage po krajnicima, sa intezivnim neprijatnim mirisom. Po koži se mogu javiti nespecifični osipi.
Lekar pregledom nalazi uvećanje jetre i slezine, koje ne mora uvek biti izraženo.

U manje dece uz sve ove znakove mogu biti prisutni kašalj, upala nosića, grla i ospa.
Bolest traje oko 10-ak dana. Tada prestaje temperatura, upala grla, osip, ali se uvećanje jetre i slezine može održavati nekoliko nedelja, pa i meseci. Bolest u proseku traje oko 6 nedelja i prolazi sama.

Klasična slika bolesti iskusnog lekara će odvesti do prave dijagnoze, ali u manje tipičnim slučajevima možemo se pomoći laboratorijskom dijagnostikom. U krvnoj slici se javljaju promene sa povećanjem broja leukocita i karakterističnih limfocita. Testovi za jetrine transaminaze mogu pokazati povećanje vrednosti. Važan je Paul-Bunelov test iz bolesnikove krvi, kada dokazujemo prisustvo antitela, već krajem prve nedelje bolesti.

Specifično lečenje, kao kod većine virusnih bolesti ne postoji. Bolesnik mora mirovati, zbog opasnosti od rupture slezine koja je uvećana. Ograničiti fizičku aktivnost 3 meseca nakon bolesti (da dete ne pohada časove fizičkog). Potrebno je da se sprovodi korektna higijena usne duplje ispiranjem različitim antisepticnim rastvorima, blagim čajevima od žalfije. Ishrana mora biti laka, kašastija, bez masnoća, prilagođena uzrastu deteta.

Lečenje antibioticima nije potrebno, mada je mišljenje infektologa da treba dati penicilinske derivate zbog naknadne infekcije bakterijom streptokokom, ali to ne skraćuje, niti utiče na tok bolesti.

Pratiti dete nekoliko meseci, pratiti povlačenje jetre i slezine i pratiti povlačenje poremećaja jetrine funkcije.

Ako znate da neko ima bolest, izbegavajte kontakt sa njim, jer intenzivno luči virus. To je najbolji način prevencije.