Motivacija i Roditeljstvo – Kako se Deca Motivišu?

Da li znamo šta je zapravo zdrava, korisna motivacija i umemo li da motivišemo svoju decu?

Bebe su rođene sa zdravom, korisnom motivacijom. Ona se ogleda u njihovoj nepatvorenoj želji da žive, saznaju i bogate se iskustvima, bez obzira na uspeh ili neuspeh. To su pojmovi koji bebama ne znače apsolutno ništa. Za njih je proces ključ, i upravo odatle crpe svoju motivaciju.

U ranom uzrastu motivacija kod dece je korisna stimulacija njihovih čula. Bebe reaguju na dodir i zvuk. Nešto kasnije, kada se njihov vid stabiliše, bebe počinju da reaguju na boje i oblike. Podizanje i spuštanje tona u obraćanju, naročito dok pričamo priču ili tepamo bebi, učiniće čuda! Stimulacija kroz boje ali i različite teksture, značajna je za detetov kognitivni razvoj. Kada su bebe korisno stimulisane njihova motivacija rađa se kroz zainteresovanost ka novim iskustvima – život je njihov cilj.

Motivisani todleri

Kod nešto starije dece, uzrasta 2-7 godina, kada se ulazi u tantrumski period koji može biti zahtevan i za dete i za roditelja, kreativnost je izvor s kojeg se motivacija napaja. Do 6.godine dolazi do neverovatnog razvoja sinapsi a dete je u tom uzrastu najotvorenije za razna učenja. Ponudite mu slova, oblike, brojeve, zanimljive knjige shodno uzrastu, pričajte priče, upoznajte decu sa različitim tipovima muzike i aktivno ih uključite u svoj život. U ovom dobu, deca su zainteresovana da budu pored roditelja, uče, kopiraju, stiču samopouzdanje, prave temelj za veštine emocionalne inteligencije, ali i da budu puštena da sama oforme svoja iskustva. Prvo kroz vrtićku grupu, a potom i kroz druge oblike socijalizacije sa vršnjacima.

Dete koje je nezainteresovano za čitanje, pisanje ili određenu igru, je dete čiji roditelji još uvek nsu pronašli dovoljno kreativan način da mu predstave određenu aktivnost.

Osvešćen roditelj razvija se uporedo sa svojim detetom. To znači da mi stičemo nove veštine, menjamo stare navike, unapređujemo svoju ličnost i upoznajemo potpuno drugi vid motivacije, onog momenta kada postanemo roditelji. Upravo je roditelj prvi primer detetu, kako za korisnu motivaciju, tako i za naviku odustajanja. Zato je u uzrastu do 7.godine važno istaći da se dete može upoznati sa korisnom motivacijom kroz učenje strpljenju, samoregulaciji, upoznavanju sa čitavim spektrom emocija i balansu svojih očekivanja.

Motivacija i upoznavanje sebe

Kroz upoznavanje sebe, otkrivali smo šta nas pokreće, koja su naša interesovanja, na šta lako pristajemo, a šta nas baca u negativno razmišljanje. Isti princip primenićemo i na deci. Tako će i deca osvestiti “njihove pokretače”.

Od 3.godine, kada bi govor kod deteta trebalo da bude sasvim dovoljno razvijen za neometanu komunikaciju, pratite svoje dete kako biste uvideli kroz njegove reakcije, šta je ono što ga stimuliše, raduje, iznenađuje, a pred čim se povlači.

Svako dete dodatno je motivisano uspehom. Ova informacija pomoći će vam da kontrolišete situaciju kada se dete sreće sa neuspehom. Da bi se uspostavio pravilan tok korisne motivacije, kao veštine, važno je da detetu predstavite neuspeh kao samo jedan od načina na koji je nešto moguće uraditi, ali ne i najbolji. U određenom procesu, naročito kada vidite da se dete nervira zbog neuspešnosti ili je tužno, imajte strpljenja, naoružajte se blagonaklonim glasom i budite kreativni – pokažite detetu nekoliko različitih načina da ostvari ono što želi.

Kroz razgovor sa starijom decom, saznajte šta su zaista njihova interesovanja, šta vole i šta ih čini srećnima. Kada to prepoznate, motivišite ih time što ćete ih usmeriti u pravcu onoga što njima trenutno znači.

Dozvoljeno je da dete prođe kroz fazu nezainteresovanosti. Ohrabrite ga kroz različte stimulativne sadržaje i pratite situaciju. Ukoliko u bilo kom trenutku pomislite da vam je potrebna stručna podrška, ne ustručavajte se da potražite pomoć.

Kako do motivacije?

  • Igra je jedan od ključnih faktora uokviru motivacije.
  • Izbor – kada detetu date mogućnost izbora, ono dobija na samopouzdanju jer pomera granice, oseća se pozitivnije, stimulativnije i samim tim, motivisanije.
  • Odgovornost – ponudite detetu zadatak koji odgovara njegovom uzrastu ili za koji znate da je dete dovoljno sposobno ili zrelo. Davanje odgovornosti je gorivo za motivaciju kod dece!
  • Nagradite i pohvalite dete – obično „Bravo“ biće dovoljna motivacija ali i opis zašto vam se dopada nešto što je dete nešto uradilo, reklo ili postiglo. Opišite detetu šta vam se tačno u njegovoj akciji svidelo i na taj način gradite dodatnu motivaciju ali i samouvide kod deteta.
  • Motivacija nije konstanta, niti je jedini preduslov za uspeh. Ona predstavlja samo deo puzle sačinjene od odgovora na pitanja: Ko smo, šta želimo i na koji način to želimo da postignemo.

    NINA TOMOVIĆ
    Kognitivno-bihejvioralni kouč u oblasti roditeljstva i licnog razvoja

    U saradnji sa: Trudnoća i Zdravlje