Prehlada ili Virus Kod Dece – Šta Preduzeti Kada se Dete Razboli? – Komplikacije respiratornih infekcija

Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije. Ono što često nazivamo prehladom je zapravo akutna infekcija gornjih disajnih puteva izazvana virusima!…

Virusne infekcije disajnih organa su najčešće akutne bolesti sa kojima se pedijatar svakodnevno susreće. U prvih pet godina dete preboli šest do devet infekcija godišnje. Češće boluju deca koja idu u jaslice ili obdanište i deca kojoj iz kolektiva viruse donose starija braća i sestre; neka deca bolesna su svakog meseca.

Oko 90% akutnih respiratornih infekcija izazivaju virusi. Pored virusa kao mogući uzročnik javljaju se i bakterije, ali je njihovo dokazivanje kao uzročnika infekcije znatno teže, jer neke od njih (npr.hemofilus, pneumokok) žive na sluznici respiratornog trakta zdravih osoba (zovemo ih kliconoše), pa nalaz neke bakterije u brisu ne znači da je ona i uzročnih bolesti.

Postoji više stotina tipova virusa koji napadaju disajne organe dece. Oni izazivaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno od istog virusa, a zapravo se radi o nastavljanju jedne infekcije na drugu. Imunitet se stvara samo na određeni tip virusa, pa je dete osetljivo na sve druge respiratorne viruse sa kojima dođe u kontakt.

U svakodnevnoj pedijatrijskoj praksi nije moguće sa sigurnošću povezati određenu kliničku sliku sa određenim virusom (ili bakterijom). Isti virus može kod dece različitog uzrasta da izazove različite bolesti – od najblaže kijavice do bronhitisa ili upale pluća i obrnuto, zapaljenje ždrela može biti izazvano različitim virusima ili bakterijom iz grupe streptokoka. Izolacija uzročnika je najčešće nedostupna (i nepotrebna) u svakodnevnom radu.

Šta je prehlada?

Ono što često nazivamo prehladom je zapravo akutna infekcija gornjih disajnih puteva izazvana virusima.

Zabluda je da hladnoća izaziva infekciju; roditelji zbog straha od razboljevanja decu zimi drže “zatvorenu” u stanovima, igraonicama i tržnim centrima.

Deca izložena duvanskom dimu češće oboljevaju od virusnih respiratornih infekcija, a kada se razbole imaju težu kliničku sliku i više komplikacija.

Većina respiratornih virusa nije otporna više od jednog sata na temperaturama ispod nule, pa boravak na hladnom u stvari smanjuje rizik od infekcije.

Nasuprot tome, respiratorni virusi na temperaturama oko 20 stepeni mogu da budu infektivni i desetak sati. Stoga nije prevencija infekcija da deca ne izlaze na hladno!

Samo rashlađivanje ne povećava rizik od prehlade. Izgleda da je značajnija brzina kojom dođe do promene temperature. Ako temperatura brzo padne, pri izlasku napolje doći će do skupljanja krvnih sudova sluzokože disajnih organa, što ih čini podložnijim infekciji; zato se ne preporučuje da deca borave u previše zagrejanim prostorijama. Sličan efekat se leti može zapaziti kod osoba koje ulaze u prostorije sa jako niskim temperaturama, usled uključenih klima uređaja.

Dete koje je napolju aktivno i igra se ima toplu kožu i sluzokože, pa nema posebno povećan rizik od prehlade/infekcije, ukoliko ima odgovarajuću odeću i obuću.

Ako roditelji primete da dete drhti od hladnoće, trebalo bi ga odmah uvesti unutra, je stres ima negativan efekat na imuni sistem. Presvucite dete i dajte mu topli napitak po povratku u stan.

“Sezona “ virusa – šta doprinosi širenju virusa među malom decom

Uprkos opšte prihvaćenom mišljenju da su ove infekcije bolesti jesenjih i zimskih meseci, one su prisutne tokom cele godine, iako neki sojevi imaju sezionski karakter.

Zimi provodimo više vremena kod kuće, stanovi i vrtići se više greju a slabije provetravaju, što doprinosi širenju virusa, nekada i u vidu manjih epidemija.

Jedan od faktora rizika na koji se često zaboravlja je i aerozagađenje. Zimi je kvalitet vazduha lošiji zbog grejanja i magle pa malu decu, posebno onu koja su osetljivija, ne treba izvoditi napolje kada je zagađenje vazduha veliko ili po magli.

Šta preduzeti kada se dete razboli?

Za virusne infekcije disajnih puteva nema specifičnog leka. Uz mirovanje, čaj i sirup za snižavanje povišene temperature, roditeljima ne preostaje ništa drugo nego da strpljivo neguju bolesnika dok se imunološka odbrana organizma ne izbori sa infekcijom.

Virusne bolesti počinju slično, curenjem nosa, gušoboljom, povišenom temperaturom i kašljem. Iskusan pedijatar na osnovu uzrasta, kliničke slike i trenutne epidemiološke situacije može da zaključi o kakvom je oboljenju reč i da planira način lečenja. Laboratorijske analize, u prvom redu broj leukocita sa leukocitarnom formulom mogu da pomognu u postavljanju dijagnoze, mada ni ova analiza ne pruža uvek jasan odgovor. Određivanje C-reaktivnog proteina (CRP) takođe je često korišćena analiza, ali ona nije ni blizu tako specifična u razgraničavanju bakterijskih i virusnih infekcija kako se misli! Ako detetu koje ima povišenu temperaturu i kašlje curi nos, u pitanju je sigurno virusna infekcija i antibiotska terapija nije potrebna, ako ne nastupe neke komplikacije.

Ne treba juriti kod lekara čim se dete zakašlje ili dobije povišenu temperaturu! Roditelji su često nestrpljivi i uplašeni i smatraju da lekovi mogu ublažiti bolest ili sprečiti kompliklacije. Često vrše pritisak na lekara da dete dobije antibiotik, koji mu zapravo nije potreban i neće mu pomoći.

Kijavica počinje kijanjem, bistrom sekrecijom iz nosa, peckanjem u grlu. Dete ima blago povišenu temperaturu i glavobolju. Suvi kašalj i konjunktivitis se pojavljuju posle nekoliko dana, a krajem prve nedelje sekrecija iz nosa postaje gušća i prebojena (žuta ili zelena); ovo ne znači da se bolest iskomplikovala bakterijskom infekcijom već samo razvoj druge faze u skreciji iz nosa. Suv i nadržajni kašalj izazvan je slivanjem sekreta niz zadnji zid ždrela. Ovo automatski ne znači spuštanje infekcije u donje respiratorne puteve, već je odbrambeni mehanizam organizma koji može potrajati i do dve nedelje nakon završetka infekcije.

Ni kašalj, ni zamućenje nosnog sekreta ne znače pogoršanje i ne ukazuju na bakterijsku infekciju. To je normalan tok bolesti, koja prolazi za desetak dana bez posledica. Kod odojčeta zapušen nos ometa dojenje, beba slabije jede i spava. Mlađe dete po pravilu izgleda bolesnije i više brine roditelje nego stariji iz iste porodice.

Isključite dete iz kolektiva kada je bolesno!

Dete se leči kod kuće lekovima za povišenu temperaturu i bolove, treba da pije tople tečnosti i sirup za olakšanje kašlja u zavisnosti od uzrasta i po preporuci pedijatra. Zapušen nos može da bude veliki problem za odojče, pogotovu dok sisa. Bebi često čistiti nosić i primenjivati fiziološki rastvor. Korišćenje kapi za nos nije dozvoljeno kod odojčadi, a kod veće dece moraju se primenjivati oprezno I kratkotrajno, prema uputstvu. Veću decu učiti I “terati” da izduvavaju nos. Komplikacije ovih lakih virusnih infekcija su kod dece retke. Ipak, u slučaju produženog kašlja uz ponovnu pojavu povišene temperature, bolova u uhu ili čujnog, otežanog disanja, dete treba odvesti na kontrolu.

BRONHITIS je često oboljenje u dečjem uzrastu, koje više brine roditelje nego pedijatre. Prethodi mu curenje nosa, gušobolja, povišena temperatura. Pulmolozi smatraju da bronhitis ne postoji kao samostalna bolest. Svaki od bezbroj virusa koji napadaju sluzokožu nosa i ždrela mogu da se razmnožavaju i u sluzokoži donjih disajnih puteva, u bronhijama. Kašalj je u početku suv, potom sadržajan. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i auskultatornog nalaza na plućima.

Kod neke dece će se organizam sam izboriti sa nagomilanim sekretom i otokom sluzokože, kod druge će biti neophodna primena lekova u inhalaciji. Vlažne pare slane vode sa lekom koji širi disajne puteve poboljšaće disanje i smanjiti intenzitet kašlja. Maloj deci lekovi za iskašljavanje nisu potrebni već samo dovoljan unos tečnosti I inhalacije. Retko su potrebni antibiotici, mada se oni u praksi često propisuju zbog straha od moguće bakterijske komplikacije. Ukoliko se bronhitis ponavlja, najbolje je nabaviti inhalator za kućnu upotrebu.

Komplikacije respiratornih infekcija

Da li će doći do širenja na donje disajne puteve ili do bakterijske superinfekcije zavisi od imuniteta, uzrasta, vrste virusa i nege bolesnog deteta.

Komplikacije nećemo sprečiti čestim odlaskom kod pedijatra i preventivnim uzimanjem antibiotika. Antibiotici su delotvorni samo kod bakterijskih infekcija; oni neće pomoći u ozdravljenju kod virusnih infekcija, koje su mnogo češće kod dece.

Bakterijske infekcije kod kojih je potrebno lečenje antibiotikom su uglavnom upala uha i sinusa i upala grla izazvana streptokokama.

Nepotrebna upotreba antibiotika doprinosi nastanku sojeva bakterija koje su rezistentne na antibiotike; tako ostajemo bez oružija kada je ono stvarno potrebno u lečenju ozbiljnih bakterijskih infekcija.

Naša zemlja, na žalost, prednjači po prepisivanju antibiotika maloj deci. Pedijatri su često pod pritiskom roditelja, koji se boje komplikacija i “spuštanja bolesti na pluća”. Nema valjanih dokaza da preventivno davanje antibiotika sprečava bakterijske komplikacije, a izlaže dete nepotrebnim rizicima i narušava normalnu bakterijsku floru koja je važna za zdravlje deteta.

Kako sprečiti širenje respiratornih infekcija

Iako su najčešće bezazlene i prolaze bez komplikacija, akutne respiratorne infekcije ipak remete svakodnevni ritam porodice. Kako bolesno dete nije za kolektiv, to neminovno vodi tome da roditelji izostaju sa posla, što komplikuje svakodnevicu porodice.

Decu ne možemo držati pod staklenim zvonom, ali preventivnim merama možemo sprečiti nastanak infekcije.

Isključivanjem svog dete iz kolektiva ubrzavate oporavak svog deteta i štitite drugu decu.

Dobra vest za roditelje male dece: Prema mišljenju koje se popularno naziva “higijenska hipoteza”, izloženost prljavštini, bacilima i određenim infekcijama, naročito u najmlađem uzrastu, izuzetno je korisna za razvijanje imunog sistema. Smatra se da to pomaže deci ne samo da razviju imunitet protiv različitih mikroorganizam, već i da “podese” svoj imunološki sistem i spreče nastanak autoimunih bolesti kasnije u životu.

PRIM. DR OLGA STANOJLOVIĆ
pedijatar

U saradnji sa: Trudnoća i Zdravlje