Prijateljica Koja te Prvo Obožava, Da bi Te na Kraju Odbacila

Budite veoma oprezne sa ljudima koji na intenzivan, neprirodan način odmah na početku poznanstva pokazuju obožavanje i fasciniranost vama!

Da li ste nekada imali drugaricu, poznanicu, koleginicu (ili kolegu, jer sve ovo može da bude i u muškom rodu) koja vas je, kada ste se upoznali, kovala u nebesa, obožavala vas, da bi vas na kraju odbacila „kao prljavu čarapu“?

Na početku vašeg prijateljstva ona je prosto bila zaljubljena u vas, fascinirana vama i vašim narastajućim prijateljstvom, poveravala vam svoje najveće tajne, maštala o prijateljstvu sa vama za ceo život, a onda se u nekom trenutku pretvorila u vašeg najvećeg neprijatelja. Opanjkavala bi vas gde god bi stigla, napadala vas i zaista pokazivala istinsku mržnju prema vama.

Verovatno ste se pitali šta se dogodilo, gde ste to toliko pogrešili, pa da vas od onolike ljubavi počne toliko mrzeti?

Ako ste imali prijateljstvo koje se završilo na takav način, verujte da niste jedini.

Mi, psihoterapeuti, najviše zaziremo upravo od takvih klijenata i uglavnom smo na teži način naučili da ih prepoznamo. Kada nas klijent na prvim susretima neprirodno napadno obasipa komplimentima, predstavlja nas kao svog spasioca, svog boga, genija, to je nama siguran znak da će za nekoliko meseci ili malo duže, uslediti neminovni obrt. Da će se taj naš klijent, kada uradimo nešto sa čime se ne slaže, razočarati u nas i prezreti nas jednako duboko koliko je duboka njegova prvobitna ljubav bila. Kada neko od mojih kolega završi u štampi zbog nečega skandaloznog što je navodno uradio ili rekao svom klijentu, velika je verovatnoća da je u pitanju bila jedna takva osoba (nažalost, postoje i opravdana završavanja u štampi, kada neki terapeut zaista uradi nešto neetično).

Zašto ti ljudi reaguju tako burno u oba smera? Jesu li oni samo strasne i veoma emocionalne osobe, pa ih lako povrede neke, za druge ljude male stvari? Nažalost, objašnjenje nije uopšte toliko romantično.

Ti ljudi su najčešće imali veoma teško odrastanje uz veoma toksične roditelje. Zbog toga oni tokom odrastanja nisu izgradili u sebi unutrašnju strukturu samopodrške kojom će sebe moći da ohrabre, podignu sa zemlje, uteše. Oni su ljudi bez emocionalnog kostura. Kada su povređeni ili ljuti, njih ništa ne drži i kao amorfna masa oni se raspu po zemlji. Od onoga ko je u tom trenutku predmet njihovog obožavanja oni očekuju sve ono što sami nisu u stanju sebi da daju: utehu, ohrabrenje, bodrenje, ljubav, obećanje, nadu. U predmetu svog obožavanja oni zaista traže Boga, nekoga ko će ih, kao da su mala devojčica ili mali dečak, popeti na svoje krilo i reći im „Sve će biti u redu. Ja ću učiniti da sve bude u redu.“ U terapeutu oni traže svemoćno biće kome samo treba da veruju i on će ih sam izlečiti. U novoj prijateljici ili poznanici oni vide sestru, srodnu dušu sa kojom će zauvek biti nenormalno intimne i bliske. Koja će ih sačuvati od usamljenosti.

Nije ni čudo onda što se strahovito razočaraju kada ta druga osoba uradi nešto čime im kaže da ona nije svemoćna, da nije Bog, da ipak možda nije njihova kosmička srodna duša već samo dobar prijatelj. (Erik Bern, osnivač jednog psihoterapijskog pravca koji se zove Transakciona analiza, rekao je da je najteži zadatak terapeuta da kaže klijentu da Deda Mraz ne postoji. Drugim rečima, da terapeut nije Bog.)

Beskorisno je razmišljati gde smo to pogrešili, pa nas je ta prijateljica odbacila na tako grub način. Grešku koja bi bila dovoljno velika da opravda takvo odbacivanje sasvim sigurno bismo primetili. Da smo izmislili neki odvratan i zao trač o njoj i proširili ga, to bismo znali. Da smo odali neku njenu veoma veliku tajnu, to bismo znali. Da smo zloupotrebili nešto intimno što nam je poverila i iskoristili to protiv nje da pakosno briljiramo u svađi, znali bismo. Dakle, da smo uradili nešto što bi opravdalo takav prezir koji oseća prema nama, to bismo sigurno znali.

Nema razloga da razmišljamo šta smo uradili. Ljudima koji su takvi, bez unutrašnjeg oslonca, dovoljna je jedna „greška“ pa da im se slika o nama sruši. Dovoljno je da saznaju da pored njih imamo i druge klijente koje volimo i poštujemo. Dovoljno je da u razgovoru za neku drugu ženu kažemo „moja veoma draga drugarica“ i da se ona oseća iznevereno i napušteno. Nekad je dovoljno da kažemo da smo umorne taj dan i da im se slika o nama sruši. Jednostavno, bilo je samo pitanje vremena kada će to obožavanje preći u mržnju i prezir.

Zato budite veoma oprezne sa ljudima koji na tako intenzivan, neprirodan način odmah na početku poznanstva pokazuju obožavanje i fasciniranost vama. Da, zaista postoje veoma čvrsta prijateljstva, postoje istinske srodne duše, postoje ljudi koji se prosto pronađu. Ali ipak, slušajte svoj unutrašnji osećaj. Ako vam on govori da usporite, da tu nešto nije u redu, ako vam tolika pažnja ne prija, ako vam ta osoba nije toliko draga koliko ste vi, naizgled, njoj, to je znak. To vas upozorava da ćete uskoro biti ranjeni od strane te osobe. Zato napravite finu i ljubaznu distancu i držite je se koliko god možete. Razumite njene unutrašnje borbe i potrebe, budite prema njoj nežni, ali se držite po strani.

To je najbolje što možete da uradite kako biste izbegli njen gnev. Ali naposletku važno je da znate da ste u toj priči vi potpuno pasivan igrač. Ona je ta koja vas kuje u zvezde i potom baca u blato, a da vi prstom ne morate da mrdnete. Ponekad ni naše najveštije ponašanje ne može da nas izbavi od takvog kraja. Ali i to će proći, i ona će se zaljubiti u neku novu prijateljicu, a prema vama će vremenom postati manje gnevna.

ŽELJKA KURJAČKI STANIĆ
psihoterapeut

U saradnji sa: Trudnoća i Zdravlje