Uvek Recite Vašem Detetu Šta “Da” Umesto “Ne”

Postavlja se pitanje da li je DA konkretnija informacija vasem detetu. Odgovor je DA jer ga učite da istražuje u okvirima onoga sta sme, ne ograničavate istraživanje a to je najvažnije.

Kada posmatrate vaše dete, često vam se čini da mu je loša pažnja jer je vrtoglavo premešta sa jedne igračke na drugu, jedog kraja sobe na drugi. U strahu da vase dete ne povredi sebe ili ne sruši ili razbije nesto vama drago u takvim situacijama se često čuje reč “ne”.

Možda ste i primetili da kada zabranjujete ili prekidate neke aktivnosti, npr,trčanje sa “ne”, to je vašem detetu interesantnija upravo ta akcija, predmet.

U životu vašeg deteta se spoznajom uočava okruženje i u njemu se javlja glad sa saznanjem. Ono istražuje, ispituje okruženje a i vas, pomerajući granice. Iako stičete utisak u tom istraživanju da je pažnja površna i da vase dete tako ne uči, znajte da je um vašeg deteta u ranom razvoju ultara brz. Vaše dete je na ranom uzrastu super detektiv koji juri kroz proces razumevanja i analize u zapanjujuće kratkom vremenu.

U takvim istraživanjima reč NE stvara situaciju ne/delanja što je deci nemoguće. Uvek ponudite šta da umesto zabarne “ne”, npr. “sedi pored mene” umesto “ne skači” je konkretniji zahtev i opipljiviji jer detetu dajete do znanja šta treba da radi. Ako kažete detetu “ne trči” dete ne zna sta onda, pa uzima nesto drugo, možda opasnije i tu opet vi uskačete sa “ne”.

Uzmimo za primer bebu od 5.meseci. Kada joj date papir ona će ga prvo prineti licu, pa će ga udaljavati, onda će mahati sa njim a zatim gužvati i na kraju će početi da ga cepa na sitne komaciće, možda stvalja u usta i pokazati sa osmehom drugima sta je uradila, ponosno. Kako bi roditeljima bilo jasnije zasto je u ovom primeru “ne” loš izbor, objasniću. Približavanje i odaljavanje predstavlja uočavanje novog oblika zabave. Mahanje i treskanje predstavlja ispitivanje zvuka koji proizvodi ovaj papir. Pokazivanje svima jeste psihološko, sociološko ispitivanje okružanja u odnosu na predmet njenog/njegovog interesovanja i preduzete akcije u vezi sa tim. Cepanje predstavlja finalni proizvod dominacije gde se ispituju svoji pokreti, upravljanje stvarima, ispitivanje materijala, razvoj fine motorike i pokreta u vidnom polju u cilju organizacije svojih ruku u odnosu na posmatrani predmet. Finalna analiza može biti smeštena u usta i time se konačno ispituje ukus i izdržljivost materijala u epohalnom naučnom eksperimentu jedne bebe!

Ovo je kratak primer istraživanja malih dečijih umova koji se hrane nepostrednim iskustvima a ne uštogljenom poslušnošću i zabaranama.

Zapamtite i mi odrasli imamo znatiželju ali je često ugušimo i postanemo ozbiljni zbog uputstava sa NE koje je toliko puta ponovoljeno i isprogarmirano da se potpuno uguši incijativa za ispitivanjem novog.

Dopustite deci da istražuju jer na taj način razvijaju svoje fantastične male umove i ponudite im šta “DA” jer će na taj način izrasti u ljubopitljiva bića koja imaju u iskustvu da je u redu učiti istaživanjem pa ako eksperiment i ne prođe kako treba i to je vid ličnog učenja.

OLIVERA VILIMANOVIĆ
Master defektolog, logoped Marte Meo terapeut

U saradnji sa: Trudnoća i Zdravlje